Personalni računar

Personalni računar je račuar opšte namene, čija ga veličina, mogućnosti (kapacitet) i pristupačna  cena čine pogodnim za individualnu upotrebu. 

Začetnik ovog koncepta, početkom osamdesetih godina prošlog veka, bila je američka kompanija  IBM PC kompatibilnim računarima bili su računari kompanije Apple Macintosh, koji su prvi koristili  miša i grafički korisnički interfejs (radno okruženje). 

Personalni računar je namenjen za ličnu upotrebu, za jednog korisnika (u jednom trenutku),  nezavisno od mesta upotrebe (na primer, kod kuće ili na poslu). 

Odrednica „personalni računar" odnosi se prvenstveno na početnu i osnovnu namenu računara, a  ne na njegovu realnu upotrebu. Savremeni personalni računari, s novim operativnim sistemom, mogu da  uslužuju više korisnika istovremeno, pa se mogu smatrati i serverskim sistemom, a ne samo  personalnim računarima. Takođe je moguće da neko ima za ličnu upotrebu računar prvenstveno namenjen višekorisničkom radu. Ni operativni sistem više ne određuje da li je računar personalan ili nije jer svi savremeni operativni sistemi podržavaju višekorisnički rad.

Stoni personalni računar 

Prvobitni personalni računari uglavnom su bili vezani za radni sto korisnika, pa su i dobili naziv stoni  (engl. desktop) personalni računari.

Stoni personalni računari se najčešće sastoje od nekoliko elemenata smeštenih na stolu ili pored  stola. Osnovne komponente savremenih stonih personalnih računara su:



1. Monitor
2. Matična ploča
3. Centralni procesor
4. Radna memorija
5. Dodatne kartice
6. Jedinica napajanja
7. Optički uređaj
8. Čvrsti disk
9. Tastatura 
10. Miš









Prenosni personalni računar

Prenosni personalni računar (engl. Laptop ili notebook) jeste relativo mali računar koji se može bez problema prenositi i koji obično teži do tri kilograma. 

Laptop je stariji termin, uveden 1983. godine. U  prevodu sa englekog, ime znaci u krilu, tj. Računar koji se drži  u krilu. Notebook je noviji naziv, predstavljen 1989. godine.  

Prenosni PC se obično napaja pomoću baterije ili  spoljašnjeg AC/DC adaptera koji istovremeno puni bateriju. Ti računari mogu imati iste mogućnosti kao i stoni PC računari,  ali su zbog uštede prostora obično slabiji, dok im je cena ista ili  veća. Većina hardverskih delova za prenosne i stone računare  je ista, samo što je hardver za prenosne računare znatno manji i predviđen za bezbedno prenošenje i manju potrošnju energije, to jest baterije. Skoro svi prenosni PC imaju lcd monitor (monitor na bazi  tehničkih kristala). Uz ponekad smanjenu integrisanu tastaturu, često se nalazi i pokazivačka pločica  (engl. Touchpad), iako je moguće na računar povezati spoljašnju tastaturu i miša. 

Najznačajnija prednost prenosnog računara nad stonim računarom jeste prenosivost.

Tablični personalni računar

Tablični personalni računari (engl. tablet PC) nisu prenosni računari već ručni uređaji sa ekranima osetljivim na dodir, veličine od 5 do 10 inča (12,7–25,4cm). Proizvođači ih nzivaju i „tabletima", a imaju interfejs koji korisnicima omogućava da pristupe Internetu, igraju igre, gledaju  filmove i čitaju e-knjige. Najpoznatiji model tabličnog računara je Appleov iPad koji se pojavio ovih  dana i izazvao pravu euforiju među kupcima. Očekuje se da ove godine i kompanija Dell i HewlettPackard počnu sa isporukom sličnih uređaja.

Tablični PC omogućavaju pristup mrežnim sadržajima kao što  su novine, filmvi i igre, i to dok ste u pokretu. Namenjeni su da  popune prazninu između iPhonea i prenosnih računara. Najbolji su za zabavu. U poređenju sa prenosnim računarima, tablični računari imaju  nedostataka ( nemaju tastaturu, ograničena je softverska podrška), ali  su odlični u ulozi uređaja za zabavu i kao e-čitači. Njihovi korisnici ne  moraju više da se oslanjaju samo na svoje personalne računare. 

Odlični su za putovanja. Prvenstveno su namenjeni za  povremenu upotrebu, ali mogu pronaći i poslovnu primenu. Tablični  računari bi mogli da zamene prenosne računare kada su u pitanju poslovne prezentacije ili upotreba računara u avionu. 

Poslovno koričćenje je ograničeno. Analitičari tvrde da će tablični računari naći svoje mesto na  tržištu i koristiti, na primer, radnicima koji prikupljaju podatke na terenu. Lagani su, udobni za rad, a i  čovek se brzo navikne na njih.

Prenosni uređaji

Integrisanjem multimedijalnih mogućnosti /prikaz slike, zvuka i teksta) u računarski sistem, naročitu  popularnost stekli su manji prenosni uređaji kao čto su:

  • Lični digitalni pomoćnik (engl. personal digital assistant, PDA).
  • Mobilni telefon (engl. mobile phone).
  • Pametan telefon (engl. smart phone).
  • Multimedijalni plejer (engl.multimedijat player).
Lični digitalni pomoćnik - PDA


Lični digitalni pomoćnik je minijaturni računar koji staje na dlan. Po fukcionalnosti, ovakvi računari ni malo ne zaostaju za stonim ili prenosnim  računarima, dok su im mogućnosti nešto slabije. Pored prenosivosti, mogu  imati i funkcionalne prednosti. Savremeni PDA uređaji, po pravilu, imaju  ekran osetljiv na dodir (engl. touchscreen), preko koga korisnik direktnim  dodirom (prstom ili olovkom) pristupa korisničkom inerfejsu. 

Osnovna namena PDA uređaja je skladištenje svakodnevnih podataka,  razmena e-pošte, prenos datoteka, reprodukovanje multimedijskih sadržaja i dr. Kalendar, adresar i lista tekućih zadataka, na PDA uređajima predstavljaju  potpuno rešenje za optimizaciju i lakšu organizaciju vremena. 

Iako većina korisnika upotrebljava samo mali deo mogućnosti ovih uređaja, PDA polako ulazi u sveru multifunkcionalnosti, gde se uz sve veću ponudu softvera i moćniji hardver, omogućava pretraživanje Interneta, izrada prezentacija ili čak bežično administranje udaljenih mreža. 

Revoluciju u ovoj oblasti podigao je Apple svojim legendarnim uređajem Newton Message Pad,  koji je uveo značajnu novost- ekran osetljiv na dodir i tehnologiju prepoznavanja rukopisa. 

Današnji PDA uređaji odlikuju se brzim procesorima koji rade na stotinak megaherca, LCD TFT  ekranima u boji, RAM memorijom od 8 do 32 MB i masom od oko 200 grama. Uređaji koriste različite operativne sisteme, a najpoznatiji su Palm OS i Microsoft Windows CE. Što se tiče softvera, na  raspolaganju su brojne kvalitetne aplikacije, a neke od njih su „osiromašene" verzije poznatih PC aplikacija, kao što su Internet Explorer, Word, Excel, Money itd.

Proizvođači se danas trude da razviju PDA uređaje koji su više okrenuti realnim potrebama  korisnika i sa aplikacijama koje će korisnici svakodnevno intezivno upotrebljavati. Iako kod nas PDA  uređaji nisu česti – prvenstveno zbog cene i platežne moći prosečnog kupca – realno je očekivati da će i  tu naći značajniju primenu.

Mobilni telefon

Mobilni telefon je mali aparat, težak stotinak grama, koji radi na  baterije. Možete ga nositi svuda sa sobom i po želji pozivati bilo koji  telefonski broj na svetu. Ima svoj jedinstven broj, pa nas može pozvati  svako ko zna taj broj, bez obzira na to da li zove sa običnog (fiksnog) ili 
mobilnog telefona. Naučili smo da razlikujemo kućne bežične telefone  koji, takođe, rade na baterije, ali se koriste samo u neposrednoj blizini  tradicionalnog, fiksnog priključka na gradsku telefonsku mrežu, i mobilne  telefone, koji se mogu koristiti ma gde se u svetu nalazili. 

Mobilna telefonija je jedna od najpopularnijih vidova  komuniciranja u savremenom svetu. Ona korisnicima pruža izvanredne  telefonske usluge, prenos podataka (faksova, kratkih poruka (SMS),  elektronske pošte itd.), napredno tarifiranje (zahvaljujući kome su korisnik i davalac usluga precizno izvršeni o pojedinačnim i zbirnim računima), privatnost, bezbednost komuniciranja i još mnogo toga. Monogi mobilni telefoni (kao onaj prikazan na slici) imaju integrisanu kameru, koja snima slike i  video-sekvence sa zvukom, a često sadrže i radio-prijemnik i multimedijalni plejer. 


Pametan telefon

Pametan telefon se razlikuje od običnog po  sledećem: osim osnovne funkcije telefoniranja,  zahvaljujući ugrađenom operativnom sistemu (OS), može  sve što može i računar, pri čemu brzina procesora dostiže i jedan gigaherc. 

Te osobine omogućavaju korisnicima da lakše upravljaju aplikacijama, brže preuzimaju ili šalju podatke  preko Interneta, pristupaju nalozima e-pošte i profilima  na društvenim mrežama i gledaju video-zapise. 

Razlika između modela pametnih telefona koje su na tržište izbacili svi vodeći proizvođači  telefona samo je konceptualna i zavisi od softvera – zapravo, od instaliranog operativnog sistema. 

Ti telefoni mogu raditi na platformi Windows Mobile, Android ili Symiban, dok je operativni  sistem Macintosh rezervisan isključivo za iPhone, a Blackberry za istoimeni uređaj.

Najvažnija stvar i ono što čini suštinu pametnog telefona, jesu aplikacije kojima se nadograđuju postojeći OS. Spisak aplikacija koje su razvijene za pametne telefone je neograničen, a one mogu biti  zabavnog, informativnog ili edukativnog karaktera.

Zahvaljujući tim aplikacijama može skidati video-zapise s YouTubea, saznati naziv i izvođača  nepoznate melodije koju slušate u restoranu, ćaskati na nekoj od najpopularnijih društvenih mreža, kao  što su Fecebook i MySpace, ili ostavljati komentare na Twitteru. 

Još jedna prednost pametnog telefona jeste veličina ekrana koji može biti od 2,5 do 4,3 inča. To  je jedini ograničavajući faktor za proizvođače, koji relativno malom ekranu u poređenju sa ekranom  računara, treba da prilagode sve aplikacije.

U pametnim telefonima, pored mobilne telefonije, objedinjene su i mnoge druge funkcije kao što su:

  • Beţična razmena podataka uz korišćenje Bluetooth ili WiFi tehnologije.
  • Multimedijalne mogućnosti, snimanje i reprodukovanje audio i video materijala.
  • Lako povezivanje i razmena podataka s drugim računarskim sistemima, preko USB priključka.
  • Pretraživanje Interneta i preuzimanje podataka. 
  • GPS (Global Positioning System), sistem za satelitsko pozicioniranje i navigaciju, izuzetno  koristan za određivanje željene destinacije i najkraćeg puta do nje.
Mnogi renomirani proizvođači mobilnih telefona imaju u svojoj ponudi ovakve uređaje. Primer je serija  telefona Nokia N. Postoje i proizvođači specijalizovani za izradu pametnih telefona, kao što su  Blackberry, Palm, Apple (iPhone), HP. 

Kada je reč o ponudi pametnih telefona na našem tržištu, Srbija ni najmanje ne zaostaje za  svetskim trendovima.

Multimeijalni plejeri

Multimedijalni plejeri nisu računari, ali su  danas veoma popularni i koristiće se uz računar. To su  uređaji za čuvanje i reprodukovanje muzike ili video  zapisa. Za čuvanje audio-zapisa najčešće se koristi  format MP3, a za čuvanje audio i video zapisa – format MP4. Takvi se uređaji s računarom spajaju  preko preko USB priključaka, preko kojeg se prenose  datoteke (MP3 ili MP4 datoteke) i električna energija  potrebna za punjenje baterija u samim uređajima. 



Da bi ste bolje razumeli taj prenosni uređaj, opisaćemo osnovne funkcije jednog slučajno  izabranog, prosečnog multimedijalnog plejera:

  • Reprodukovanje muzičkih dodataka, na primer, u formatima: MP3 / WMA / WAV / WMV.
  • Reprdukovanje video-datoteka, na primer: format AMV u koji mogu da se prebace svi 
  • Windows Media formati (* .wmv, *wma, *.asf), MPEG datoteke (*.mpg, *.mpeg), Quick Time 
  • datoteke (*.mov, *qt) i AVI datoteke (*.avi, .divx), VCD datoteke (*.dat).
  • Pregledanje fotografija: podržava formate .jpeg i .gif.
  • E-book: moţe da čita *.txt datoteke.
  • Ugrađen mikrofon radi snimanja spoljnog izvora zvuka.
  • Ima integrisan FM radio frekvencijskog opsega 87,5-108 MHz,uz automatsko pretraživanje kanala i memoriju za 20 radio-stanica
  • Direktno snima sa ugrađenog FM radija u formatu WAV.
  • Ugrađena USB fleš memorija koja je najčešće od 1 do 4 GB.
  • 1,8" displej visoke rezolucije sa 262.000 boja.
  • Kompatabilan sa standardom USB 2.0, pri čemu ne treba da se instaliraju drajveri ( upravljački programi) na računarima sa operativnim sistemom Windows 2000 ili novijim.
  • Može da prikazuje tekst pesme simultano s reprodukovanjem same pesme.
  • Masa: 42 g.