Personalni računar
Personalni računar je račuar opšte namene, čija ga veličina, mogućnosti (kapacitet) i pristupačna cena čine pogodnim za individualnu upotrebu.
Začetnik ovog koncepta, početkom osamdesetih godina prošlog veka, bila je američka kompanija IBM PC kompatibilnim računarima bili su računari kompanije Apple Macintosh, koji su prvi koristili miša i grafički korisnički interfejs (radno okruženje).
Personalni računar je namenjen za ličnu upotrebu, za jednog korisnika (u jednom trenutku), nezavisno od mesta upotrebe (na primer, kod kuće ili na poslu).
Odrednica „personalni računar" odnosi se prvenstveno na početnu i osnovnu namenu računara, a ne na njegovu realnu upotrebu. Savremeni personalni računari, s novim operativnim sistemom, mogu da uslužuju više korisnika istovremeno, pa se mogu smatrati i serverskim sistemom, a ne samo personalnim računarima. Takođe je moguće da neko ima za ličnu upotrebu računar prvenstveno namenjen višekorisničkom radu. Ni operativni sistem više ne određuje da li je računar personalan ili nije jer svi savremeni operativni sistemi podržavaju višekorisnički rad.
Stoni personalni računar
Prvobitni personalni računari uglavnom su bili vezani za radni sto korisnika, pa su i dobili naziv stoni (engl. desktop) personalni računari.
Stoni personalni računari se najčešće sastoje od nekoliko elemenata smeštenih na stolu ili pored stola. Osnovne komponente savremenih stonih personalnih računara su:
1. Monitor
2. Matična ploča
3. Centralni procesor
4. Radna memorija
5. Dodatne kartice
6. Jedinica napajanja
7. Optički uređaj
8. Čvrsti disk
9. Tastatura
10. Miš
Prenosni personalni računar
Prenosni personalni računar (engl. Laptop ili notebook) jeste relativo mali računar koji se može bez problema prenositi i koji obično teži do tri kilograma.
Laptop je stariji termin, uveden 1983. godine. U prevodu sa englekog, ime znaci u krilu, tj. Računar koji se drži u krilu. Notebook je noviji naziv, predstavljen 1989. godine.
Prenosni PC se obično napaja pomoću baterije ili spoljašnjeg AC/DC adaptera koji istovremeno puni bateriju. Ti računari mogu imati iste mogućnosti kao i stoni PC računari, ali su zbog uštede prostora obično slabiji, dok im je cena ista ili veća. Većina hardverskih delova za prenosne i stone računare je ista, samo što je hardver za prenosne računare znatno manji i predviđen za bezbedno prenošenje i manju potrošnju energije, to jest baterije. Skoro svi prenosni PC imaju lcd monitor (monitor na bazi tehničkih kristala). Uz ponekad smanjenu integrisanu tastaturu, često se nalazi i pokazivačka pločica (engl. Touchpad), iako je moguće na računar povezati spoljašnju tastaturu i miša.
Najznačajnija prednost prenosnog računara nad stonim računarom jeste prenosivost.
Tablični personalni računar
Tablični personalni računari (engl. tablet PC) nisu prenosni računari već ručni uređaji sa ekranima osetljivim na dodir, veličine od 5 do 10 inča (12,7–25,4cm). Proizvođači ih nzivaju i „tabletima", a imaju interfejs koji korisnicima omogućava da pristupe Internetu, igraju igre, gledaju filmove i čitaju e-knjige. Najpoznatiji model tabličnog računara je Appleov iPad koji se pojavio ovih dana i izazvao pravu euforiju među kupcima. Očekuje se da ove godine i kompanija Dell i HewlettPackard počnu sa isporukom sličnih uređaja.
Tablični PC omogućavaju pristup mrežnim sadržajima kao što su novine, filmvi i igre, i to dok ste u pokretu. Namenjeni su da popune prazninu između iPhonea i prenosnih računara. Najbolji su za zabavu. U poređenju sa prenosnim računarima, tablični računari imaju nedostataka ( nemaju tastaturu, ograničena je softverska podrška), ali su odlični u ulozi uređaja za zabavu i kao e-čitači. Njihovi korisnici ne moraju više da se oslanjaju samo na svoje personalne računare. Odlični su za putovanja. Prvenstveno su namenjeni za povremenu upotrebu, ali mogu pronaći i poslovnu primenu. Tablični računari bi mogli da zamene prenosne računare kada su u pitanju poslovne prezentacije ili upotreba računara u avionu.
Poslovno koričćenje je ograničeno. Analitičari tvrde da će tablični računari naći svoje mesto na tržištu i koristiti, na primer, radnicima koji prikupljaju podatke na terenu. Lagani su, udobni za rad, a i čovek se brzo navikne na njih.
Prenosni uređaji
Integrisanjem multimedijalnih mogućnosti /prikaz slike, zvuka i teksta) u računarski sistem, naročitu popularnost stekli su manji prenosni uređaji kao čto su:
- Lični digitalni pomoćnik (engl. personal digital assistant, PDA).
- Mobilni telefon (engl. mobile phone).
- Pametan telefon (engl. smart phone).
- Multimedijalni plejer (engl.multimedijat player).
Lični digitalni pomoćnik - PDA
Lični digitalni pomoćnik je minijaturni računar koji staje na dlan. Po fukcionalnosti, ovakvi računari ni malo ne zaostaju za stonim ili prenosnim računarima, dok su im mogućnosti nešto slabije. Pored prenosivosti, mogu imati i funkcionalne prednosti. Savremeni PDA uređaji, po pravilu, imaju ekran osetljiv na dodir (engl. touchscreen), preko koga korisnik direktnim dodirom (prstom ili olovkom) pristupa korisničkom inerfejsu.
Osnovna namena PDA uređaja je skladištenje svakodnevnih podataka, razmena e-pošte, prenos datoteka, reprodukovanje multimedijskih sadržaja i dr. Kalendar, adresar i lista tekućih zadataka, na PDA uređajima predstavljaju potpuno rešenje za optimizaciju i lakšu organizaciju vremena.
Iako većina korisnika upotrebljava samo mali deo mogućnosti ovih uređaja, PDA polako ulazi u sveru multifunkcionalnosti, gde se uz sve veću ponudu softvera i moćniji hardver, omogućava pretraživanje Interneta, izrada prezentacija ili čak bežično administranje udaljenih mreža.
Revoluciju u ovoj oblasti podigao je Apple svojim legendarnim uređajem Newton Message Pad, koji je uveo značajnu novost- ekran osetljiv na dodir i tehnologiju prepoznavanja rukopisa.
Današnji PDA uređaji odlikuju se brzim procesorima koji rade na stotinak megaherca, LCD TFT ekranima u boji, RAM memorijom od 8 do 32 MB i masom od oko 200 grama. Uređaji koriste različite operativne sisteme, a najpoznatiji su Palm OS i Microsoft Windows CE. Što se tiče softvera, na raspolaganju su brojne kvalitetne aplikacije, a neke od njih su „osiromašene" verzije poznatih PC aplikacija, kao što su Internet Explorer, Word, Excel, Money itd.
Proizvođači se danas trude da razviju PDA uređaje koji su više okrenuti realnim potrebama korisnika i sa aplikacijama koje će korisnici svakodnevno intezivno upotrebljavati. Iako kod nas PDA uređaji nisu česti – prvenstveno zbog cene i platežne moći prosečnog kupca – realno je očekivati da će i tu naći značajniju primenu.
Mobilni telefon
Mobilni telefon je mali aparat, težak stotinak grama, koji radi na baterije. Možete ga nositi svuda sa sobom i po želji pozivati bilo koji telefonski broj na svetu. Ima svoj jedinstven broj, pa nas može pozvati svako ko zna taj broj, bez obzira na to da li zove sa običnog (fiksnog) ili
mobilnog telefona. Naučili smo da razlikujemo kućne bežične telefone koji, takođe, rade na baterije, ali se koriste samo u neposrednoj blizini tradicionalnog, fiksnog priključka na gradsku telefonsku mrežu, i mobilne telefone, koji se mogu koristiti ma gde se u svetu nalazili.
Mobilna telefonija je jedna od najpopularnijih vidova komuniciranja u savremenom svetu. Ona korisnicima pruža izvanredne telefonske usluge, prenos podataka (faksova, kratkih poruka (SMS), elektronske pošte itd.), napredno tarifiranje (zahvaljujući kome su korisnik i davalac usluga precizno izvršeni o pojedinačnim i zbirnim računima), privatnost, bezbednost komuniciranja i još mnogo toga. Monogi mobilni telefoni (kao onaj prikazan na slici) imaju integrisanu kameru, koja snima slike i video-sekvence sa zvukom, a često sadrže i radio-prijemnik i multimedijalni plejer.
Pametan telefon
Pametan telefon se razlikuje od običnog po sledećem: osim osnovne funkcije telefoniranja, zahvaljujući ugrađenom operativnom sistemu (OS), može sve što može i računar, pri čemu brzina procesora dostiže i jedan gigaherc.
Te osobine omogućavaju korisnicima da lakše upravljaju aplikacijama, brže preuzimaju ili šalju podatke preko Interneta, pristupaju nalozima e-pošte i profilima na društvenim mrežama i gledaju video-zapise.
Razlika između modela pametnih telefona koje su na tržište izbacili svi vodeći proizvođači telefona samo je konceptualna i zavisi od softvera – zapravo, od instaliranog operativnog sistema.
Ti telefoni mogu raditi na platformi Windows Mobile, Android ili Symiban, dok je operativni sistem Macintosh rezervisan isključivo za iPhone, a Blackberry za istoimeni uređaj.
Najvažnija stvar i ono što čini suštinu pametnog telefona, jesu aplikacije kojima se nadograđuju postojeći OS. Spisak aplikacija koje su razvijene za pametne telefone je neograničen, a one mogu biti zabavnog, informativnog ili edukativnog karaktera.
Zahvaljujući tim aplikacijama može skidati video-zapise s YouTubea, saznati naziv i izvođača nepoznate melodije koju slušate u restoranu, ćaskati na nekoj od najpopularnijih društvenih mreža, kao što su Fecebook i MySpace, ili ostavljati komentare na Twitteru.
Još jedna prednost pametnog telefona jeste veličina ekrana koji može biti od 2,5 do 4,3 inča. To je jedini ograničavajući faktor za proizvođače, koji relativno malom ekranu u poređenju sa ekranom računara, treba da prilagode sve aplikacije.
U pametnim telefonima, pored mobilne telefonije, objedinjene su i mnoge druge funkcije kao što su:
- Beţična razmena podataka uz korišćenje Bluetooth ili WiFi tehnologije.
- Multimedijalne mogućnosti, snimanje i reprodukovanje audio i video materijala.
- Lako povezivanje i razmena podataka s drugim računarskim sistemima, preko USB priključka.
- Pretraživanje Interneta i preuzimanje podataka.
- GPS (Global Positioning System), sistem za satelitsko pozicioniranje i navigaciju, izuzetno koristan za određivanje željene destinacije i najkraćeg puta do nje.
Mnogi renomirani proizvođači mobilnih telefona imaju u svojoj ponudi ovakve uređaje. Primer je serija telefona Nokia N. Postoje i proizvođači specijalizovani za izradu pametnih telefona, kao što su Blackberry, Palm, Apple (iPhone), HP.
Kada je reč o ponudi pametnih telefona na našem tržištu, Srbija ni najmanje ne zaostaje za svetskim trendovima.
Multimeijalni plejeri
Multimedijalni plejeri nisu računari, ali su danas veoma popularni i koristiće se uz računar. To su uređaji za čuvanje i reprodukovanje muzike ili video zapisa. Za čuvanje audio-zapisa najčešće se koristi format MP3, a za čuvanje audio i video zapisa – format MP4. Takvi se uređaji s računarom spajaju preko preko USB priključaka, preko kojeg se prenose datoteke (MP3 ili MP4 datoteke) i električna energija potrebna za punjenje baterija u samim uređajima.
Da bi ste bolje razumeli taj prenosni uređaj, opisaćemo osnovne funkcije jednog slučajno izabranog, prosečnog multimedijalnog plejera:
- Reprodukovanje muzičkih dodataka, na primer, u formatima: MP3 / WMA / WAV / WMV.
- Reprdukovanje video-datoteka, na primer: format AMV u koji mogu da se prebace svi
- Windows Media formati (* .wmv, *wma, *.asf), MPEG datoteke (*.mpg, *.mpeg), Quick Time
- datoteke (*.mov, *qt) i AVI datoteke (*.avi, .divx), VCD datoteke (*.dat).
- Pregledanje fotografija: podržava formate .jpeg i .gif.
- E-book: moţe da čita *.txt datoteke.
- Ugrađen mikrofon radi snimanja spoljnog izvora zvuka.
- Ima integrisan FM radio frekvencijskog opsega 87,5-108 MHz,uz automatsko pretraživanje kanala i memoriju za 20 radio-stanica
- Direktno snima sa ugrađenog FM radija u formatu WAV.
- Ugrađena USB fleš memorija koja je najčešće od 1 do 4 GB.
- 1,8" displej visoke rezolucije sa 262.000 boja.
- Kompatabilan sa standardom USB 2.0, pri čemu ne treba da se instaliraju drajveri ( upravljački programi) na računarima sa operativnim sistemom Windows 2000 ili novijim.
- Može da prikazuje tekst pesme simultano s reprodukovanjem same pesme.
- Masa: 42 g.